Za uspešno odvijanje asimilacije nije toliko bitna jačina svetlosti, koliko njena količina. Dužina dnevnog osvetljenja se menja obzirom na godišnje doba. Leti dan traje šesnaest sati, zimi tek osam. Produženje ili skraćenje dana utiče na razvoj biljaka. Reakciju na odnos dana i noći označavamo kao fotoperiodizam. Tako nam je poznato da se npr. na hrizantemama, nekim begonijama, kalanhojama i dr. Cvetni pupoljci zameću tek onda, kada je dan kraći. Svaka biljka ima svoju (kritičnu) dužinu dana, dakle onu najpovoljniju tačku koja bitno utiče na razvoj cvetnog pupoljka. Kod hrizantema je to četrnaestosatni, kod poinsetije (Euphorbia pulcherrima) dvanaestosatni dan. Ao je dan duži, ove biljke ne razvijaju cvetne pupoljke. Zato ih nazivamo biljke kratkog dana. Pri tom nebitno je dolazi li svetlo od prirodnog (Sunca) ili veštačkog izvora( sijalice). Ako želimo da biljke kratkog dana pre cvetaju, moramo ih staviti u mrak, da im skratimo dan. Ako pak, želimo da cvetaju kasnije, dan moramo veštački produžiti...sijalicama...
Tu spoznaju koriste baštovani kod uzgoja hrizantema, pa ih veštačkim podešavanjem ciklusa noći i dana dovode do cvetanja, prema želji, tokom čitave godine.

Prava suprotnost biljkama kratkog dana su biljke dugog dana, koje cvetaju uglavnom leti. Za zametanje i razvoj cvetova potrebno je dnevno više od dvanaest sati svetlosti. Naravno, te će biljke cvetati i zimi, ukoliko zimski dan ujutro i uveče produžimo veštačkim osvetljenjem tako da pređe kritičnih dvanaest sati. Takve su biljke npr. gloksinije i razne bromelije, zatim fuksije i pelargonije. Stephanotis floribunda sa Madagaskara koja redovno cveta od maja do septembra, posebno se traži za novogodišnje praznike, naravno, samo ako cveta.

Poznata je i treća skupina biljaka, one cvetaju u svako godišnje doba, trajno ili sa prekidima, te na njih ne utiče dužina dana. Kako nisu pod uticajem niti dugog niti kratkog dana, nazivamo ih neutralno dnevne. Za primer uzmimo sobnu jagorčevinu (Primula obconica), koji cveta u svako godišnje doba, a cvetanje zavisi jedino o dobu setve. Slična je crednerova begonija (Begonia x credneri) belih i ružičastih cvetova, koju sa malim prekidima, možemo nabaviti tokom cele godine, kao i sobnu kalu ( Zantedeshia aethiopica), iako njeno cvetanje yavisi i o razdoblju mirovanja. Ako želimo da cveta zimi, potpuno osušen koren mora mirovati od maja do jula. Ukoliko vreme mirovanja pomerimo dalje, to će i cvetanje nastupiti kasnije. Kod mnogih biljaka pojava fotoperiodizma nije još istražena i upravo se sada proučavaju bugenvileje, brunfelzije, gardenije i neke druge vrste. U skoroj budućnosti koristićemo u većoj meri fotoperiodizam, činilac rasta i pokretač stvaranja cvetnih pupoljaka. Kao primer uzmimo kalanhoju. U normalnim uslovima cveta od decembra do marta, dakle zimi. Ako želimo cvetanje tokom leta i jeseni, moramo joj dan skratiti na osam do devet sati. Skraćivanje počinjemo u junu, julu ili avgustu...u zavisnosti da li želimo da cveta u leto, jesen ili početkom zime.Zasenjujemo trideset dana. Biljke pokrivamo crnom folijom, kako svetlost ne bi došla do lisnog zelenila. O uzgajivaču zavisi kako će na što bolji način stvoriti mrak...važno je da noć traje 16 do 17 sati. Uveče skratimo dan, a ujutro produžimo noć. Dakle, podelimo veštačku noć na jutarnje i večernje sate. U trideset dana usmerićemo zamračene biljke iz vegetativne faze ( stadijum rasta ) u generativnu (stadijum rasploda). Biljku i nadalje redovno zalivamo i prihranjujemo. Usmeravanje u tom novom pravcu bit će potpuno tek onda kad i sve ostale činioce rasta uspemo što bolje prilagoditi. Posebno je važna temperatura...ako najpovoljnije temperaturno područje pomaknemo prema gore ili prema dole, možemo omesti uticaj fotoperiodizma. Rezultat je sličan temperaturnom šoku. Najpogodnije su temperature od 15 do 18C...uz njuh će se željeni rezultati pokazati već za dvadeset dana, ako biljke budu u potpunom mraku od 17h do 07h ujutro. Za sunčanih dana, kada ima mnogo svetla, najpovoljnija je temperatura bliža 18C...a za oblačnog vremena oko 15C.

>> SAVET No_04 _5.09.2013.
Uticaj veštačkog svetla