Uvod:

Biljka mora živeti u sredini koja ispunjava njene osnovne životne zahteve; tek tada može rasti, cvetati i donositi plod. Svetlost, toplota, voda, vazduh i hrana osnovni su i jednako važni uslovi za njen život, rast i razvoj, pa ako samo jedan izostane, biljka je osuđena na životarenje i odumiranje. Nije manje značajan ni odnos navedenih faktora: pustinjske biljke traže više svetlosti, ostalim biljkama je to manje važno. I potrebe za svetlom su različite, pa poznajemo krajnosti i prelaze od intenzivne svetlosti (planinske biljke) do duboke sene (niske, prizemne biljke u tropskim šumama). Kada ocenjujemo potrebe biljke za svetlom, moramo voditi računa o jačini, količini i trajanju osvetljenja, jer svaka biljka ima svoje zahteve, u zavisnosti od temperature i godišnjeg doba.

Valjalo bi ostvariti prilike što sličnije onima na koje je biljka navikla u svom prirodnom staništu. Srećom biljke su vrlo prilagodljive i s vremenom se uglavnom naviknu na novostvorenu sredinu. Često se događa da u prvo vreme zastanu u rastu, da bi kasnije, kada se prilagode, uspevale sasvim dobro. Prilagodljivost je osobina svih biljaka, samo je njen stupanj za svaku vrstu drugčiji. Slabije je izražena na primer, kod biljaka koje potiču iz tropskih šuma i rajeva gde je vazduh zasićen vlagom.

SVETLOST:

Među činiocima neophodnim za rast biljke na prvom je mestu svetlost. Bez nje nema života!

Da bi organizam mogao pretvarati hranu u vlastite sastojke, potrebna mu je energija: Nju omogućava svetlost, a ona dolazi posredno ili neposredno od sunca. Razlikujemo biljke sunca i biljke sene.

Biljke Sunca

U sobnim uslovima ne dobijaju dovoljno svetlosti, pa ih leti uzgajamo na otvorenom prostoru, gde su i razlike u temperaturi mnogo veće nego u stanu. Na žalost, te biljke imaju premalo svetla zimi i u prelaznom razdoblju. Zato se moramo pobrinuti da u to vreme potpuno zaustave svoj rast (zimski odmor). Nedostatak svetlosti zimi ne može se zameniti toplinom. Zapravo ni jedan činilac rasta ne može se zameniti drugim. Šta više, biljci bismo naneli štetu kada bi joj u nedostatu svetlosti, dodavali hranu, odnosno đubrili je. Upravo obrnuto, biljku ne dohranjujemo u godišnje doba kada dobija najmanje svetla, jer lišće nije u mogućnosti da iskoristi hraniva. Đubrenje saksijskog bilja u zimskom razdoblju je štetna, makar im dodavali lako topiva đubriva. Izuzetak čini lukovičasto bilje kojem zimi posebno pospešujemo razvoj, dajući mu ureu kroz list.