Transpiracija (isparavanje vode kroz lisnu površinu) može biti kutikularana ili stomatska, u zavisnosti da li vodeni molekuli izlaze kroz kutikulu ili preko stoma. Stome se uveče zatvaraju i tako ostaju čitave noći. Dakle transpiracija kroz stome se uveče prekida, ali zato teče kroz kutikulu, koja se odvija danonoćno. Biljka zahteva noću manje vode nego preko dana.Biljka preko svog lista i kroz provodne organe, pogotovo dok su mladi, ne samo izlučuje već i prima vodu. Na toj činjenici se zasniva lisno đubrenje (folijarno) i rošenje, kao i primanje i iskorištavanje rose. Lisnim đubrenjem dajemo saksijskom bilju osnovne elemente, posebno azot. U tu svrhu imamo na raspolaganju mnoga tekuća đubriva koja primenjujemo u koncentracijama od 0,4% do 0,2% u razmacima od deset do dvadeset dana. To je samo dopunsko prihranjivanje, uz ono uobičajeno preko korenja. Budući da lišće vodu upija neposredno, rošenje obavljamo često. Kišnica je dobra za rošenje. Rošenje, kao takvo ima više zadataka, da očisti sa lišća prašinu ili neku drugu nečistoću, održi gipkost lista, uspori prebrzo odebljavanje zaštitnog sloja (kutikula), smanji transpiraciju vode i snizi temperaturu. Rošenjem delimično i privremeno osiguravamo lišće vodom, što ujedno pozitivno deluje i na zaštitu bilja, posebno ako prskamo donje delove lišća. Time sprečavamo kretanje grinja (crvenog pauka) i njegovo razmnožavanje. Biljke takođe izbacuju vodu kroz lišće u obliku kapljica, to zovemo gutacija.

>> SAVET No_09 _12.09.2013.
O zalivanju